Creative Disorder

U kisnoj noci, usamljenost uspesno leci solja toplog zelenog caja i kasicica bagremovog meda. Ne bih da ga popijem prebrzo jer zelim sto duze da uzivam, a opet ne zelim da se ohladi.

Tako je nekako i u ljubavi.

I ovu noc mastam o tebi. Mislim na to kako sam vec nocas mogla da spavam pored tebe. Da legnemo jedna naspram druge, poljubimo se i onda smestis svoju guzu u moje krilo. Uzmes moju ruku i stavis je ispod svoje. Nebrojeno mnogo puta smo tako zaspale. Uvek zaspis prva dok na tvu i dalje traje neka serija. Svetlost koja dopire sa tva obasjava ti lice, pada preko umornih kapaka i najsladjih usana koje sam ljubila. Ceskam te po ruci, milujem pogledom i nadam se da ne sanjas nesto ruzno. Svim silama se tada trudim da se osecas voljeno iako si vec utonula u san i ne znas sta se desava oko tebe. Nekad dok te tako gledam, molim boga da sutradan provedemo lep i miran dan. Zamisljam kako cemo kuvati zajedno, kako cemo se zezati, setati i kako cu baciti pogled na tvoje usne posle svakog ispijenog gutljaja kafe dok ti je zabrinut pogled fiksiran na utakmicu koja se igra na tvu. Dok lezim tako, grleci te, vrtim u glavi sve one trenutke tokom dana kada si ucinila da se toliko kezim da se bojim da cu dobiti upalu misica od smejanja. Promeskoljis se svaki put kada pokusam da izvucem ruku ispod tvoje. Ugasim tv i vratim je ponovo 'na mesto'.

U tom trenutku kad sobom zavlada potpuni mrak, priljubim svoje telo uz tvoje i duboko udahnem kako bi miris tvoje kose ostao u mojim nozdrvama celu noc. Sklopim oci i zahvalim se na jos jednoj noci pored tebe.

     - Navedi jednu stvar koja te fascinira kod nje?

Samo jednu? Uh... Hm, hm... To sto u svakom trenutku ima pravu rec. Njen mozak je jedna masina na koju je garancija vecna. Izmodelirana i programirana tako da nema greske. Tolerancije odstupanja ne postoje. Zatrazi savet i dobices onaj pravi. Ne ulaziti u prepirku s njom, osim ako nemas spremljene argumente za svaku svoju izjavu. Inace gubis. Moralno i uvek ispravno razmislja. Nece izgovoriti nesto, ako nije sigurna u to sto prica. Nece uraditi nista ako nije sigurna u to sto radi. Bolesno inteligentna i brutalno ostrog jezika.

     - Ako ti kazemo da nam navedes jos nesto cime te fascinira?

To sto ima strpljenja sa mnom. Odgovara na sva moja glupa pitanja. I kad joj trazim da mi prica pricu, nikad ne pita o cemu, zna unapred.

     Danas smo pokazali da u Srbiji živi dve vrste ljudi. Prave ljudine koje su bile spremne da pomognu ne pitajući šta treba da rade i ova druga govna. Ta druga govna su koristila situaciju kako god su mogli. Od širenja dezinformacija do otimanja paketa namenjenih ugroženima. Od tih drugih ljudi, tih monstruma, mi je muka. Kakav sklop u glavi moraš da imaš i kakav aparat umesto srca u grudima da bi se bavio tako nečim? Čemu ulivanje dodatnog straha kad je već i ovako katastrofalno stanje? Kao što već rekoh, sere mi se od takvih debila.

     S druge strane, veoma sam ponosna na sve one ljude koji su se danas organizovali da pomognu na bilo koji način. Svaka čast Rusima koji su se odmah odazvali na apel i jedna sočna psovka za EU koja je pokazala svoje pravo lice. Ponosna sam na sve one koji su poslali makar i jednu poruku na 1003. Ponosna sam na one koji su odvojili nešto svog novca i uplatili na žiro račun. Ponosna sam na sve one koje su odneli hranu i odeću u prihvatilišta. A najviše sam ponosna na ljude koji su otvorili vrata svojih domova onima koji nisu imali gde da se sklone. Na svaku takvu vest sam čak i suzu pustila. U trenutku nisam mogla da verujem da još uvek postoji ljudi koji su spremni da sednu u svoj automobil, odu po ugrožene ljudi i puste ih u svoje stanove. Hvala im što su mi vratili veru u ljudskost.

     Mislim na  sve one koji su sad bez struje i vode, na one kojima je hladno i koji su izgubili svoje kuće danas u svega nekoliko minuta. Ovako nešto niko nije očekivao. Zadesio nas je ovoliki užas i nismo uspeli na vreme da se snađemo. Zaledila mi se krv u žilama kada sam pročitala informaciju da je bujica pomerila minska polja. Prebleda sam više puta gledajući snimke u kojima nestaju kuće, a ljudi se bore za svoje živote. Šteta je prevelika i tuga je prevelika. Tuga je nemerljiva!

     Mnogi ljudi su evakuisani, na toplom su, suvi su, nisu gladni. Sve je to lepo, ali mene brine šta će biti posle? Ljudi neće imati gde da se vrate. Zbog tog pitanja šta će biti posle, moramo da nastavimo da šaljem prazne sms-ove na 1003!

     U Šabac je poslato previše ljudi. Nema toliko džakova niti lopata, pa ljudi kisnu na parkinzima bez razloga. Mitrovčani su se sami organizovali i uspešno se bore sa Savom koja je došla do 825com. Velika tuga za Obrenovac. Do sada je evakuisano oko 3h ljudi, šta je sa preostalih 70h? Vode na nekim mestima ima i do 5m, bojica odnosi sve, zgrade pucaju. Ako je verovati medijima, Krupanj je zaboravljen od strane spasilaca, a situacija je užasna. Kolubara se malo smirila, ali Sava je podivljala. Lazarevac je i dalje bez struje i vode, ali nije tako strašno kao u Obrenovcu. u Valjevu i Loznici se stabilizuje situacija. Koliko sam samo bila besna što se digla tolika frka oko Šapca, a Obrenovac su pustili da bude potopljen. Sve dok nisam saznala zašto država po svaku cenu želi da spase Šapac. Hemijska industrija mi nije bila ni na kraj pameti! Jednom rečju UŽAS!

     S verom u srcu, nadam se da ćemo svi preživeti ovu noć i dane katastrofe koji nam predstoje. Ostanimo ujedinjeni do kraja! I posebna suza radosnica za upravo rođenu bebu u vatrogasnom domu u Obrenovcu!<3

...Trudis se da otvoris skoljku i uporno pokusavas na jedean isti nacin, a ona se drzi sve jace i jace.
Iskusava te, hoce da vidi da li si uporan ili ces odustati. A ako ostanes dovoljno dugo tu, otvori se sama. A kad shvatis da ti se otvorila, shvatis da je ta osoba samo tvoja.
Zato smatram da je ona blago. Skoljka koja se jednom otvara. A unutra biser. I kad je otvoris, biser je tvoj.
Postanes bogat...

     Ne znam da li je iko od nas kao mali propustio igru gluvih telefona, makar u zabavištu. Ali isto tako ne znam da li je iko od nas svestan koliko je u stvari bitna ta igra.

     Ne veruj novinama, ne veruj novinarima. Makar ne na prvu loptu. Svaka prica ima svoje dve strane. Dve strane medalje. Lice je ono sto je prikazano, ali se često istina krije u naličju. Ne brzajmo sa zaključcima. Razmislimo koliko puta smo mi sami nekom drugačije prepričali neku priču koju smo isto tako čuli od nekog. Jedna reč je u stanju da promeni mnogo toga. Upravo u tome je poenta Gluvih telefona. Iznesi mišljenje tek kada čuješ obe strane priče. I ne osuđuj dok ne čuješ odbranu optuženog.

     Svako od nas će pri prepričavanju priče naglasiti neki podatak bilo to iz razloga da dramatizujemo priču ili jednostavno smatramo da je taj podatak najbitniji. Prema tome, zaigrajmo jednu igru.