Juče me zove čovek sa kojim sam se upoznala na edukativnoj konferenciji koju su održali moji poslovni partneri i kaže ima novu ideju. Pošto previše vremena provodi za računarom jer piše svoju novu knjigu, logična posledica tog jeste bol u leđima. Pogotovo u lumbalnom delu jer ljudi ne shvataju koliko je bitno ojačati mišiće leđa i trbušnji zid.

Te ja krenem u objašnjavanje zašto je to loša ideja.  Prvenstveno, tako fotelje već postoje, mnog koštaju i glomazne su jer rade svoj posao. osećaš se kao da sediš na oblaku i posle gomile sati provedene na istoj, lumbalni deo leđa ne zeza baš toliko. Zašto ove stolice nisu svemoguće? Jer mi nismo konstruisani da setimo satima u istoj poziciji. Čovek nije sedeć biće. Čovek je stvoren da se kreće. Kada čovek prestane da se kreće, njegov organizam svetlosnom brzinom počinje da stari.

Sa druge strane svi proizvodi dizajnirani da nam pomognu tako što će nam dati potporu samim tim slabi naše mišiće, a posledice toga osećaćemo kada ustanemo, kada se krećemo i kada radimo neku fizičku aktivnost. Najskuplje patike za trčanje daju toliku potporu i toliko nam pomažu u trčanju da više ne umemo da hodamo bosi. Pretvaramo se u robote kojima će uskoro morati da se menjaju delovi jer odbacujemo fundamentalne principe po kojima je čovek stvoren. Čovek je stvoren da se kreće, čovek je stvoren da jede celu, svežu hranu, a ne procesuirane proiyvode. Čovek je stvoren da jede voće, a ne rafinisani šećer.

Ono što je problem današnjeg čoveka jeste hedonizam. Hajde da ne radimo ništa, a da imamo rezultate. Hajde da ne jedemo hranu bogatu nutrijentima, ali da imamo zdravo telo. Hajde da ne treniramo, ali da nemamo zdravstvenih problema. Hajde da ne radimo ništa, ali da živimo dobro. Još ljudi javno jasno i glasno kažu: ja sam hedonista.

Da se vratim na poentu priče: hajde da napravimo stolicu koja će biti oblikovana po mojoj kičmi, ali da mi se kičma dodatno ne krivi od nje. Neću da vežbam nego ja sedim u udobnoj stolici i zdrav sam. Ne ide to tako, druže. Prvo počneš sa kretanjem tako što ćeš podići dupe iz stolice, pa naučiti fundamentalne pokrete koje smo zaboravili a kao deca smo ih vrlo dobro znali. Pa ćeš krenuti sa vežbama snage i sa trčanjem. I kad ojačaš mišiće koji drže tvoju kičmu i kad ojačaš trbušnji zid, pa kad počneš da jedeš samo meso, povrće, voće i ribu, imaćeš mnogo manje problema u životu.

PREVIŠE MI KOMPLIKUJEMO SVET OKO SEBE KAKO BISMO OPRAVDALI SVOJE PONAŠANJE. A samo je potrebno spustiti se na osnovne principe funkcionisanja tela.