Protekla dva dana sam bila veoma neraspolozhena. Dala sam svojoj devojci da prochita sve moje textove koje sam napisala i bila sam vrlo nervozna jer nisam imala pojma kako ce ona reagovati na sve. Ne znamo se dugo, mesec dana smo u vezi. Tek se upoznajemo, a bila sam svesna da ce iz mojih textova saznati mnoge stvari o meni koje pre nije znala..

Nakon chitanja textova rekla je samo da joj se svidjaju rechenice, stil pisanja i tako to..

Ali to veche sam dobila najlepshi poklon ikad. Proveravala sam poshtu i naisla na ovaj text u inboxu:

 

’’ Mojoj izgubljenoj sanjalici…

Znam da si celog dana ischekivala moje komentare za prochitane textove. I da si se najmanje nadala da cesh ih pronaci ovde.

Nisam htela preko SMS-a da ti kazhem shta mislim , jer sve ono shto zelim da kazhem ne mozhe stati u par poruka. Ne umem da pishem, nemam talenta za to, ali cu se zbog tebe, ljubavi moja, potruditi…

Chitajuci text za textom pitala sam se kako si prihvatila mene, kao osobu, koja voli da pricha i koja non-stop brblja, a zapravo nishta ne kaze?!!! Jer si ti osoba koja voli da cuti i sve drzi u sebi.

Znam da smo na samom pochetku nasheg druzhenja prichale jedna drugoj nashe male tajne, otvarale dushu zato shto nismo marile shta ce «ova druga» na to reci i kakvu ce sliku imati. Jer je za obe vazhilo pravilo da nam je lakshe da se izjadamo strancu, nego da kazemo osobi koju volimo ili poznajemo…Samo je bitno da nam u tom trenutku bude lakshe. Rekla si jednom prilikom da kada neka osoba ode iz nasheg zhivota, da je druga zameni. Znam da sam ja zamenila Anetu. Popunila taj «prazan prostor», bar je tako bilo na pochetku…Ne zhalim zbog toga. Znam koliko si je volela…Beskrajno sam joj zahvalna, jer da ona nije «otishla» ja ne bih imala ovo shto imam danas – TEBE !!!!!!!!!

Sada tek shvatam kako te iz dana u dan sve vishe upoznajem. Shvatam da ne volish da prichash o sebi, o svojim osecanjima sem onda kada dodjesh iz shkole i u 5 min. mami isprichash shta se desilo (i naravno zatvorish se u svoju sobu-tu si najsigurnija). Ponekad ja uspem da te «nateram» da mi kazhesh shta te muchi, ponekada to uradish meni za ljubav. Chitanjem textova shvatila sam zashto nemash naviku da prichash o problemima i zashto mi chesto kazhesh: “LJubavi samo me zagrli i cuti!!!”

Sa jedne strane mi je drago shto si mi dozvolila da prochitam textove i time te bolje upoznam. A sa druge strane mi dodje da plachem na sav glas, jer te ne poznajem ni upola koliko sam mislila. Da, znam da je potrbno vreme da se upozna tako posebna devojka. Toliko slichna meni, a opet toliko razlichita. Ti, ljubavi, znash na shta mislim…

 

Hvala ti!!!

Hvala shto si me pustila u svoj mali svet.(da me sada gledash u ochi videla bi da to zaista mislim)

Hvala ti shto si dopustila da te grlim, mazim, da budem sa tobom kada ti je teshko. Znam da ne zhelish da te iko vidi kada plachesh, ali si meni dozvolila da budem kraj tebe, da te teshim, da ti brishem suze.

Hvala ti shto si prihvatila moje savete, kritike, molbe, jer znam koliko si tvrdoglava i uvek radish sve po svom ma koliko koshtalo (onda mi sve ovo josh vishe znachi)

Hvala ti shto si uvek kraj mene…

 

Pre 6 meseci… pitala si se da li postoji neko ko bi te trpeo u svim situacijama i bio uz tebe u dobru i zlu ?! Rekla si da ne verujesh da postoji ta osoba. A verujesh li sada ?!

I na kraju ja mislim da je svaki tvoj text vishe nego «vredan hvale». Mislim da je svaki pisan sa puno ljubavi. Znam da si ponosna na svoje textove. A ja ?! Ja sam ponosna jer je sve to napisala MOJA DEVOJKA, KOJU VOLIM SVIM SRCEM !!!!

 

Tvoja ... ’’

 

Dok sam chitala text smejala sam se i plakala u isto vreme. Nisam verovala da se sve to deshava.. Nisam verovala da me je ona prihvatila takvu kakva jesam.. Nisam verovala da me razume..

Chitam ovaj text mnogo puta dnevno. U svakom chitanju obratim pazhnju na neki drugi deo. Na sve je mislila..

Ljubavi, sada verujem! Verujem tebi, verujem u sve. Ushla si u moj mali svet, u moj kreativni nered josh onog dana kada je 6 zvezdica osvanulo na mom zidu..