Hey..

Nije me dugo bilo, znam.. Neću se opravdavati, kriva sam..

Danas smo trčali kros.. Bar smo trebali trčati. Treća i četvrta godina zajedno. Ali kako se nije pojavio niko iz četvrte godine, bila sam sigurna da ću biti prva..

Nije došao niko iz moje škole i jedino je ostalo da pobedim gimnazijalce..

Sve je bilo super dok nisam došla na teren. E, a tada se sve promenilo..

Nedavno sam, baš na tom mestu izgubila druga. Jedinog koji me je u poslednje vreme stvarno razumeo.. Uglavnom smo se nalazili baš na tom mestu. Blejali bi satima tamo. Pričali o svemu i svačemu. Gledali zvezde. Igrali basket. Izvodili svakakve vratolomije..

Uvek smo se penjali na tablu koša, sedeli na vrhu i uživali u pogledu.. Jednom smo tamo gledali izlazak Sunca i to nikada neću zaboraviti.. Ili bi jednostavno legli na sredinu terena i satima gledali u zvezde i pričali o budućnosti. Koliko smo samo želja poželeli za svaku zvezdu padalicu koju smo videli.. Njemu sam mogla u svakom trenutku da kažem šta mislim, šta osećam, šta želim, čega se bojim, šta me muči. Znala sam da će me uvek razumeti i pomoći.. Kada su svi tereni za košarku bili zauzeti, taj 'naš' koš je uvek čekao nas. Uz njega i baš na tom mestu sam savladala svoj strah od visine..

Sve to ostalo je iza nas.. Pala je i ona zvezdica što je predstavljala naše prijateljstvo..

Istina je da uvek shvatimo šta imamo tek kad to izgubimo.. Mnogo puta sam htela ponovo da odem na to mesto ne bih li ga videla još jednom. Samo jednom.. Da mu kažem koliko ga volim.. Ali nikad nisam otišla, jer sam se bojala.. Ne znam čega. Ne znam zašto..

Sve do danas.. Kada sam morala tamo da odem. A nisam bila spremna za tako nešto..

A sada sam stajala na startu, čekala početak trke, a pogled mi je bio usmeren samo na taj koš. Gledala sam, nadajući se da će se on tamo pojaviti i dati mi nekoliko reči ohrabrenja kao što je to uvek radio.. Ali, postalo je prebolno gledati. Postalo je bolno i biti tamo.. Jednostavno, nisam mogla više izdržati. Okrenula sam se i otišla kući.

Verujem da ću uskoro biti spremna ponovo otići na to mesto.. Jednog dana.. Ali ne još.. Još je sve sveže. Rane na srcu još nisu zarasle i neće tako skoro.. Svaki put kada zatvorim oči vidim to mesto. Vidim njega.. Vidim njegova leđa kako odlaze od mene. Vidim njegove oči i taj dan kad smo si poslednji put obrisali suze..

Sada nema nikog da ih briše..