[ Generalna ] 15 Oktobar, 2011 01:31
     Na putu kući, izležavajući se u autobusu, pogleda zakucanog nevidljivim klinovima za mesec, setila sam se uvodnog predavanja o izvorima svetla.
Predstavnik sekundarnih izvora svetlosti, upravo je moj večerašnji protivnik u igri pogledima. Igru sam započela tražeći odgovore na mnoga pitanja.
     Sedeći u zadnjem delu autobusa koji je sekao krivine punom brzinom, nije bilo lako zadržati igru aktivnom. Nisam spuštala pogled ni kad su ga oblaci potpuno prekrili. Bilo je neke magije u svetlosti koja se borila sa tamnom pamučnom masom. Vetar je često menjao pravac, ne najavljujući nove napade od strane tmurnih ratnika koji su se polako predavali, povlačili i nastavljali svojim putem. Nisu ni okrznuli sekundarnu svetlost. Poraz je bio neminovan. Bojno polje je ostalo čisto. Mogla sam bez većih prepreka da nastavim da se divim pečatima išaranim na mesečevoj kori. Magla koja se spustila ubrzo nakon borbe, nije se dugo zadržala. Na trenutak nas je mesec, uz pomoć magle, prevario pretvarajući se da ima oreol, ali to je bilo samo priviđenje koje je učinilo da u mojim očima mesec izgleda kao hladnokrvna zver enormne veličine. Dopustila sam da isisa preostalu energiju iz mene i da se nahrani njome. Postao je još veći i sjajniji. Bila sam na njegovoj teritoriji i izgubila ovu igru. Bez traženih odgovora poslao me je u san.
     Pre nego što sam sklopila oči, primetila sam po koju zvezdu koje su mi svojim prisustvom dale nadu da će sutrašnji dan biti makar malo bolji od današnjeg.
[ Generalna ] 15 Oktobar, 2011 01:21

Imala sam 6 ili 7 godina kada sam počela da istražujem prirodu, otkrivam i upoznajem svet oko sebe. Jednom prilikom, pronašla sam parče zelenila na koje sam legla i posmatrajući plavetnilo neba lomila jezik ne bih li napravila savršene balončiće od pljuvačke. Jedina briga bila je kako da ti balončići zaplove nebom.
            Pucali su čim bi napustili matičnu luku koju je predstavljao moj rozikasti jezičak. Postavljala sam niz pitanja: Koliko daleko bi se otisnuli da nisu tako krhki? Da li bi oplovili najudaljenija mesta kada bi vetar bio samo malo blaži prema njima? Kako bi svet izgledao iz njihove perspektive? Očajnički sam želela da gledam njihovim očima.
Nikad nisam prestala da razmišljam o prvom radnom danu fabrike balončića. Zanat nije bilo teško izučiti. Mašine nikad nisu ugašene. Mašinerija je vremenom postajala starija, iskusnija. Matična luka i oba njena zaposlenika postala su mudrija.
Nažalost, isti onaj vetar koji je mnogo godina ranije rušio moje snove brutalno ubijajuću balončiće, znatno je skratio radni vek mašineriji i učinio je grubljom. Luka iz dana u dan uči nove lekcije i prolazi kroz nova iskustva. Iako se stoički drži, delovi su se vremenom istrošili i raštimali. Za starost nema leka, a pitanje je da li mudrost dolazi sa njom.
             Prema tome, 15ak godina kasnije, balončići nisu previše napredovali. Čvršći jesu, ali još nisu naučili kako da se osamostale.

[ Generalna ] 02 Oktobar, 2011 11:51

Prvi put sam je zaista posmatrala dok spava. Svesna činjenice da u narednom periodu neću imati mnogo prilika da zaspim glave spuštene na njenim grudima. Prvi put sam bila zahvalna nesanici sto mi ne dopušta da utonem u san.

Povređena leđa imala su potporu kreveta. Stav njenih nogu bio je širi od stava jednog borca, ali je čvrstina i tad izbijala iz nje. Levom šakom kao da se držala za kraj ćebeta pokušavajući da što duže ostane na javi, dok je desna čvrsto stegnuta u pesnicu bila spremna za napad. Spavala je mnogo mirnije nego ranije. Mišići su bili opušteni i nisu se trzali usled laganih grčeva. Često okretanje glave sa jedne strane na drugu, bilo je jedini dokaz nemirnih snova. Okretom glave na levu stranu prikazivala mi je misteriju potpuno bezizražajnih crta lica. Nije bilo osmeha na njemu, niti kakvih grimasa koje bi predstavljale znak brige ili ljutnje. Bila je nege daleko, prepuštena snovima.

Neizmerno sam imala želj da poljubim njene usne, ne bih li izmamila i najmaji osmeh. Pitala sam se šta se treutno odvija u toj crvenokosoj glavici? Da li upravo ostvaruje svoje najveće želje ili se pati u snu? Da li da se umešam mazeći je jagodicama prstiju ili da nastavim da uživam  tišini? U tom trenutku, laganim pokretom okrenula se na levi bok. Otvorila je oči i pogledala me pogledom vrednim dva dijamanta koja su se, na mesečini, caklili u njenim očnim dupljama. Napokon mi je pružila priliku da okusim najslađe usne. Miris njene kože podsećao je na miris najlepšeg cveta, ali nežnost njenih usana ne mogu porediti ni sa najfinijom svilom. Nakon poljupca, prilikom kog je svet na trenutak stao, ponovo je dopustila da je snovi odnesu na neko lepše mesto. Milovala sam njeno lice pogledom i pokušala da smirim onu igru uzuđenja u mom stomak, koje ona poredi sa zekama koji rovare u potrazi za mrkvama.

Kako se mala kazaljka opasno približavala ponoći , spustila sam glavu na jastuk, nosom naslonjena na njen nos, nedopušajući noći da mi oduzme ovu čaroliju...