[ Generalna
]
29 Decembar, 2015 18:30
Predigitalno doba
Trebalo je da se rodim pre digitalnog doba.
Radila bih kao slovoslagac u nekoj staroj stampariji,
I umrla bih usled raka zbog trovanja olovom iz starih stamparskih boja.
U slobodno vreme skljocala bih starim canon A1 aparatom,
I razvijala crno bele fotke u kupatilu svog stana.
Vozila bih stari veliki bajs samo sa prednjom kocnicom
I odlazila bih na piknike gde bih lezala na cebetu pored jezera.
Trebalo je da se rodim pre digitalnog doba,
Jer tada je sve bilo jednostavnije, a mozak je radio vise.
[ Generalna
]
04 Novembar, 2015 03:11
Godina
Nekad ne mogu da poverujem da sam ovde vec vise od 7 godina na ovom mestu i da je blog bukvalno sa mnom pretrpeo svaki moj pad.
Za nedelju dana mi je rodjendan i malo pozurih da analiziram proteklu, tj dvadeset i cetvrtu godinu po redu. Zaista zvuci mnogo, ali kad pomislim sta se sve stislo u te godine, rekla bih da je svaka bila maksimalno ispunjena.
Dakle, ova godina je bila prilicno losa. Vrlo losa. Ocajna. Onih lepih stvari je bilo mnogo manje od onih losih. Ali mnogo toga sam naucila. Iz svake situacije sam izvukla neku pouku. Sto je u sustini super stvar. Dakle, poslednjih godinu dana naucih vise o zivotu, nego iz prethodne 24. Kontam da cu to govoriti za svaku narednu.
[ Generalna
]
24 Avgust, 2015 03:37
Bucket list.
U ovim trenucima, bukvalno je sve primamljivije od ucenja, a ubedljivo najlakse od svega je pustiti masti na volju.
Hvala svim mogucim medijima koji su objavili tekst o liku koji je sastavio listu 100 stvari koje zeli da uradi pre smrti.
Mislim da smo svi bar jednom u zivotu razmisljali o tome. Neki smo milion puta razmisljali sta bismo stavili upravo na tu listu.
Tetoviranje otpada to sam vec uradila. Jedna osoba je dobila ime po meni. Istrcala sam maraton. Moje fotke su se nasle na izlozbi. Osvojila sam milion nagrada na nagradnim igrama. 5 puta do sad posetila najveci evropski muzicki festival. Osetila strujanje adrenalina tokom zipline-a.
Prijavila sam se za prvu color trku u Beogradu. Sledece leto planiram da idem na more bajsom. A zelja mi je i da proputujem malo kroz Evropu stopirajuci.
Zelim makar 15 sekundi da trcim sa bikovima. Zelim da se popnem na najvisi vrh Evrope. Zelim da kampujem na plazi i pravim logrosku vatru. Zelim road trip, bilo gde.
Zelim jos desethiljadaijednu stvar ali bi tekst bio predugacak.
A mogla bih da sklopim i posbnu listu zelja sta bih volela da uradim zajedno sa voljenom osobom. Ne bih da ureknem, ali ne bih se bunila da to bude sadasnja simpatija.
[ Generalna
]
21 Avgust, 2015 01:00
Ispitni rok.
Ne mogu da sastavim ni dve recenice koje imaju smisao jer mi je jedna crvenokosa totalno zapetljala mozdane vijugice. Razum otkazuje poslusnost, noge se zatresu cim stigne poruka, srce bi da iskoci, a u stomaku su umesto leptira dinosaurusi. A bas sam pomislila da se necu nikad vise zaljubiti.
[ Generalna
]
26 Jul, 2015 00:29
Hvatajući zen.
Terasa, lazybag, laptop u krilu, kisa. "Petrichor" tj. neopisiv miris nakon kise, brisanje suza i hvatanje zen trenutka.
Kenjkav period meseca. Gomila svega. Emocija, pozitivnih i negativnih. Informacija, tačnih i netačnih, bitnih i nebitnih. Gomila dešavanja. Turbulencije. Tapkanje u mestu i čekanje boljeg sutra - sa druge strane.
Pre 31 dan, bratu je otkriven tumor koji je nastao u srednjem uhu i prosirio se do mozga i napao centar za ravnotežu. 5 dana nakon toga, konstatovana je ozbiljnost problema, a pre 23 dana je operisan. Odstranjena mu je "tempirana bomba" iz glave, rekonstruisano je šta se rekonstruisati moglo i donekle je šteta sanirana. Ne znam kojom merom da opisem tu količinu sreće koju smo imali jer je problem otkriven u poslednji čas. Tumor je otkriven slučajno, a da se sve izdešavalo nekoliko meseci kasnije, ostala bih bez osobe koju volim najviše na svetu.
Napokon mogu da se osvrnem na celu situaciju. 30 dana nisam pustila ni jednu suzu. Ne računam punjenje očiju suzama kada su ga izveli iz operacione sale, uspavanog i zavijene glave. Progutala sam knedlu, udahnula duboko i rekla sebi: "ne smeš sad". Nisam smela da pokleknem ni u jednoj sekundi. Održavala sam situaciju pozitivnom, nisam dala mami da se slomi i nisam dozvoljavala sebi ni jednu negativnu misao. Čak ni kada su neki hirurzi odbijali da urade operaciju jer se nisu usuđivali.
Ne želim nikom da priznam da sam se juče slomila u milion delova. Situacija napokon dozvoljava opuštanje, što je prouzrokovalo da me sva ta snaga na kratko napusti. Ove suze su proizvod disbalansa hormona tokom ovih dana u mesecu. Ali ovih dana mi treba zagrljaj.
Iako sam sve vreme imala podršku ljudi oko sebe, moram posebno da se zahvalim tom malom, jedva punoletnom stvoru kojeg sam upoznala dva dana pred operaciju. Tu noć nakon operacije su me svi ostavili da 'spavam' i da se napokon 'odmorim'. Ali od večernjih časova kada sam napustila bolnicu, pa do izlaska sunca, taj pužić mi je pravio društvo, skretao misli i dao mi snage da izdržim. Zauvek ću joj biti zahvalna.
Proživeh još jednu situaciju koja će me očvrsnuti na duže staze, dok moj brat može da muva devojke 30 šavova velikim ožijkom. Sve je dobro kad se dobro svrši.
