U kisnoj noci, usamljenost uspesno leci solja toplog zelenog caja i kasicica bagremovog meda. Ne bih da ga popijem prebrzo jer zelim sto duze da uzivam, a opet ne zelim da se ohladi.
Tako je nekako i u ljubavi.
I ovu noc mastam o tebi. Mislim na to kako sam vec nocas mogla da spavam pored tebe. Da legnemo jedna naspram druge, poljubimo se i onda smestis svoju guzu u moje krilo. Uzmes moju ruku i stavis je ispod svoje. Nebrojeno mnogo puta smo tako zaspale. Uvek zaspis prva dok na tvu i dalje traje neka serija. Svetlost koja dopire sa tva obasjava ti lice, pada preko umornih kapaka i najsladjih usana koje sam ljubila. Ceskam te po ruci, milujem pogledom i nadam se da ne sanjas nesto ruzno. Svim silama se tada trudim da se osecas voljeno iako si vec utonula u san i ne znas sta se desava oko tebe. Nekad dok te tako gledam, molim boga da sutradan provedemo lep i miran dan. Zamisljam kako cemo kuvati zajedno, kako cemo se zezati, setati i kako cu baciti pogled na tvoje usne posle svakog ispijenog gutljaja kafe dok ti je zabrinut pogled fiksiran na utakmicu koja se igra na tvu. Dok lezim tako, grleci te, vrtim u glavi sve one trenutke tokom dana kada si ucinila da se toliko kezim da se bojim da cu dobiti upalu misica od smejanja. Promeskoljis se svaki put kada pokusam da izvucem ruku ispod tvoje. Ugasim tv i vratim je ponovo 'na mesto'.
U tom trenutku kad sobom zavlada potpuni mrak, priljubim svoje telo uz tvoje i duboko udahnem kako bi miris tvoje kose ostao u mojim nozdrvama celu noc. Sklopim oci i zahvalim se na jos jednoj noci pored tebe.
