Kolena trenutno ne napreduju onom brzinom kojom sam mislila da ce napredovati. I dalje otkazuju poslusnost nakon 6 do 7km. sto je opet bolje nego kad su otkazivala posle 4. Promena plana je da trka u Kragujevcu na 21km otpada i da na njeno mesto dolazi Novi Sad 16. oktobra. I to na skromnih 10.5km
Nalet anksioznosti mi je preplavio telo kad sam donela odluku, ali moram da radim ono sto je najbolje za moj organizam. Reorganizacija treninga i planova, ali ne odustajem. Niti cu ikad.
Posle oktobra, po planu je Fruska Gora u novembru. Planinski maraton, opet na 10ak kilometara. Sasvim dovoljno.
Ono sto posle toga dolazi je sasvim novo poglavlje u mom zivotu. Sve 'planove' pisem ovde jer imam potrebu sa nekim da podelim, a opet ne zelim da uraknem, ne zelim da pustim tu zelju i motivaciju iz sebe. Malo je onih koji me podrzavaju, ako ima takvih. Nego, to veliko poglavlje koje zelim da otvorim jeste dobrovoljno sluzenje vojnog roka. Prva recenica koja je na repertoaru je: ali ti si zensko sta ces tamo ili sta ti to treba u zivotu, nisi normalna. Niko nije rekao Svaka cast. Niko nije rekao Bravo. Niko nije pruzio ruku. Niti ce. Svima ce to biti ludost, svima ce to biti glupa ideja. Niko nece pruziti podrsku. Ali poznavajuci sebe, necu odustati. I po zavrsetku, ljudi ce me gledati drugim ocima. A mozda i nece. Ali ja zelim da ispunim zelju koju imam od kad znam za sebe. Zelim da obucem tu uniformu i odsluzim svoje.
Kako ono kazu: prvo si ludak, na kraju sam genijalac.
