Prvi put sam je zaista posmatrala dok spava. Svesna činjenice da u narednom periodu neću imati mnogo prilika da zaspim glave spuštene na njenim grudima. Prvi put sam bila zahvalna nesanici sto mi ne dopušta da utonem u san.
Povređena leđa imala su potporu kreveta. Stav njenih nogu bio je širi od stava jednog borca, ali je čvrstina i tad izbijala iz nje. Levom šakom kao da se držala za kraj ćebeta pokušavajući da što duže ostane na javi, dok je desna čvrsto stegnuta u pesnicu bila spremna za napad. Spavala je mnogo mirnije nego ranije. Mišići su bili opušteni i nisu se trzali usled laganih grčeva. Često okretanje glave sa jedne strane na drugu, bilo je jedini dokaz nemirnih snova. Okretom glave na levu stranu prikazivala mi je misteriju potpuno bezizražajnih crta lica. Nije bilo osmeha na njemu, niti kakvih grimasa koje bi predstavljale znak brige ili ljutnje. Bila je nege daleko, prepuštena snovima.
Neizmerno sam imala želj da poljubim njene usne, ne bih li izmamila i najmaji osmeh. Pitala sam se šta se treutno odvija u toj crvenokosoj glavici? Da li upravo ostvaruje svoje najveće želje ili se pati u snu? Da li da se umešam mazeći je jagodicama prstiju ili da nastavim da uživam tišini? U tom trenutku, laganim pokretom okrenula se na levi bok. Otvorila je oči i pogledala me pogledom vrednim dva dijamanta koja su se, na mesečini, caklili u njenim očnim dupljama. Napokon mi je pružila priliku da okusim najslađe usne. Miris njene kože podsećao je na miris najlepšeg cveta, ali nežnost njenih usana ne mogu porediti ni sa najfinijom svilom. Nakon poljupca, prilikom kog je svet na trenutak stao, ponovo je dopustila da je snovi odnesu na neko lepše mesto. Milovala sam njeno lice pogledom i pokušala da smirim onu igru uzuđenja u mom stomak, koje ona poredi sa zekama koji rovare u potrazi za mrkvama.
Kako se mala kazaljka opasno približavala ponoći , spustila sam glavu na jastuk, nosom naslonjena na njen nos, nedopušajući noći da mi oduzme ovu čaroliju...
