Данас ми се стриц вратио из болнице. По мојој процени можда чак и у горем стању него пре. На отпусној листи се налази гомила података о његовим болестима, али се првенствено лечи од цирозе јетре. На неке друге ствари, лекари нису ни обратили пажњу. То ми говори само једно. Чак су и лекари дигли руке од њега.
Он је дигао руке од себе давно, тако да не могу да им замерим. Његово неодговорно понашање и покушај убиства пре првог одласка у болницу, из које је побегао и тиме још више погоршао своје стање, довољно говори о њему.
Не могу да га кривим ни за шта, јер не знам кога бих кривила. То више није иста особа, то није мој стриц. Алкохол га је уништио скроз, а самим тим му је уништио и мозак. Од када га је жена оставила због алкохолизма, потпуно се посветио свом пороку и изгубио своју личност. Постао је неко сасвим други, неко мени непознат. Понекад ме ак и не препознаје. На тренутке се врати прави он, на тренутке када држи своје унуке у наручју. Али то углавном не траје дуго јер веома брзо изгуби живце ако беба заплаче.

Не поносим се и није лепо рећи, али понекад га се плашим. Плашим се његове промене и не знам шта је у стању да уради. Ѕбог свих тих болести и због тога што га је алкохол појео, непријатног је изгледа и људи га често избегавају. Жив је, али као да није..

Нема снаге да пронађе неки покретач у себи, да повуче неку ручицу која би променила све учињено до сад. Иако је много грешио у животу, нико му није окренуо леђа и има огромну подршку око себе. Али он ту подршку не жели и лакше му је да отера све од себе и настави са својим пороком. Његов старији брат, а мој отац је такође алколичар. Његов отац је такође био алкохоличар. Управо због тога бих волела да знам шта га је нагнало да први пут посегне за алкохолом? Имао је живе негативне примере око себе, али је урадио исто. Шта треба имати у глави да почнеш сам себе да уништаваш?

Алкохол не само да промени човека, алкохол га уништи. Једе једну по једну ћелију и на крају завлада телом. Тада алкохол преузима потпуну контролу и човек без алкохола не може да проживи дан. Много ироније има у томе. Страдати од нечега што те је држало у животу је као да ти се живот насмеје у лице за почињене грешке. Изгледа да свако на крају одговара за своје поступке.