Иако је моја породица католички освештена, јуче ме је бака одушевила реченицом да ће и данас да пости јер јој је отац говорио да нико не зна који је ''прави'' Божић.
Слично је рекао и велечасни на поноћној миси уочи католичког Божића. Наиме, поздравио је и захвалио се на доласку њуди друге вероисповести и рекао да датум није битан. Нико не може да зна тачан датум рођења Исуса Христа и да су се Хришћани определили управо за ова два датума.
Али који је смисао да постимо само тај један дан у години? Опште је познато да се људи преждеравају дан уочи Бадњака или славе, а на сам тај датум су велики верници и праве се да посте.
Од кад знам за себе, сећам се да је мајка увек за Бадњак пекла рибу. С тим да је та риба понекад испечена управо на животињској масти. Нисмо имали за другачије. Мајка је увек говорила да ако јој је то једини грех да јој није уопште жао.
Поштујем људе који се придржавају ускршњег, божићног поста или како већ иде. Верујем да ти људи стварно желе да очисте своје тело и свој дух.
Ако гледамо по томе, дешавало ми се много пута да и по недељу дана 'постим' на хлебу и води јер нисам имала за друго. И нисам се бунила. И нисам себе због тога сматрала нешто посебном. Учили су ме да смисао поста није у томе да се суздржавам у храни. По мом изгледу се да закључити да не уживам баш у храни. Значи, пост за мене би се састојао у томе да се сузджавам од слаткиша. Али то баш и нема смисла..
Иако важим за либералну особу, прилично сам свесна шта је добро, а шта лоше у животу и знам то да покажем у пракси. Осим кад је секс у питању. Не верујем да је прошао иједан дан да сам се суздржала од мисли сексуалног садржаја.
Ако гледамо по цркви, имам превише греха иза себе. Али нешто од тога не сматрам грехом уопште. Нисам лоша особа. Могу да саслушам и скренем пажњу људима на ону добру страну. На њима је да ли ће ме послушати или не. Бар се трудим.
Јесам лења за неке ствари, признајем, али се трудим да то надокнадим нечим другим.
Све је ствар перцепције. Све тече. Све се надовезује и све је повезано. Ако обраћамо пажњу на све ситнице, то не би био живот већ мучење.
Јер како моја мајка каже: у умереним количинама ништа ништа није лоше..