Sinoc dok sam pokusavala zaspati, sklepala sam nekoliko recenica koje su zavrsile memorisane u telefnu. Nazalost, te recenice nisu vise sa nama. Kao i vecina mojih misaonih recenica nastale iz nekog kreativnog momenta koje su zavrsile posle nekog vremena na mestu koje su zasluzile - u kanti. Tj. obrisane. Tamo je i moje raspolozenje veceras. Kao rukom odneseno na neko lepse mesto, nekom kome je trenuno potrebnije nego meni. Naci ce se mnogi koji ce reci da sam previse kriticna prema sebi. Ali to je zivot. Mnoge stvari, pa mozda i one najbolje ne izadju na videlo jer njihovi svaraoci nisu videli nikakav potencijalu tim recima, slikama, notama. Kao sto rekoh, to je zivot.. Idemo dalje..
Naslov definitivno nije zasluzio da tekst ispod njega bude toliko prekriven sivom senkom.
Sad bih trebala da se okrenem lepsim stvarima u zivotu. Da, jesam srecna. Globalno gledano. Trudim se da cenim svaki trenutak koji imam. Volim i voljena sam. Ljubav je pokretac zivota..
Zasto onda u ovom trenutku ispisujem sumorne redove ne govoreci ni o cemu lepom? Realno gledano, niko ne bezi u virtuelne prostore dok peva u zivotu, vec trazi sebi slicne. Nekog koga muci ista boljka. Nekog na koga ce moci da se osloni u trenucima kada ne mozemo da racunamo na voljene osobe..
Sve u svemu, juce je bio jedan savrsen dan. Dan za ljubav..
A danas..
