Creative Disorder

Devojka:  Kontam da te mnoge devojke jure.

Dechko:  Ma nisam ja sladak devojkama.

Devojka:  Ma ne, samo se njih 10 polomilo da ti iskomentarishe sliku, a ti im se posle svega toga sarkastichno nasmejesh.

Dechko:  Pa shta da im kazhem?

Devojka:  Hvala?

Dechko:  Oke’, vezhbacu. Hvala. Hvala. Nije loshe. Hvala.

Znachi, 15h kod Katedrale?

Devojka:  Dogovoreno..

Devojka je obavila svoje standardno spremanje, shto ne podrazumeva nikakve zhenske rituale, a obuhvata svakodnevnu lichnu higijeno, ali i neizostavno peglanje kestenjaste pomalo duge kose.

14:30, autobus broj 3 se smestio na pochetnu stanicu i mirno je primao sve ljude koji su kao i devojka jedva chekali da se smeste na jedno od sedishta. Bio je septembar mesec, jesen je polako kuckala na vrata, a vetar je pokushavao da pokvari devojkama savrshene frizure. 14:35, autobus je napokon krenuo. Devojka je u medjuvremenu sela na jedno od sedishta u prednjem delu autobusa mirno vracajuci pokaznu u torbu chiji joj je kaish okachen preko levog ramena. Posle svega nekoliko trenutaka, na sledecoj stanici su novi ljudi popunjavali unutrashnjost toplog autobusa.

Dve stanice nakon toga, na srednja vrata autobusa uleteo je simpatichan dechko, sekund pre nego shto su se vrata zatvorila. Vozach se smo nasmejao spretnoshcu dechka i nastavio vozhnju. Dechko odlazi u zadnji deo autobusa, naslanja se na prozor i njegov pogled se gubi u daljini. Blagi osmeh na njegovom licu je nemoguce ne primetiti. Bio je pomalo smushen zbog uletanja u autobus, nije primecivao druge ljude oko sebe, ali devojka je njega ipak primetila. Posegnula je za torbom kako bi izvadila telefon, a dechku je uskoro stigla simpatichna poruka:

“Nadam se da cu stici na vreme. U autobus je uleteo veoma simpatichan dechko. Nadam se da mi nece odvratiti pazhnju. Vidimo se na dogovorenom mestu.”

Dechko je, pomalo zbunjen, odgovorio kratko:

“Vidimo se.”

Devojka se nasmeja poruci, shvativshi da je izazvala ochekivanu zbunjenost kod dechka, na njegovu kratku poruku, odgovara:

“Ne rekoh ti da dechko ima zanimljivu crno-belu ‘kariranu’ mindjushu, a maskirne pantalone mu odlichno stoje uz military frizuru. Bash je onako shmekerski naslonjen na prozor, a pogled dubokih crnih ochiju mu se gubi medju zgradama na bulevaru.” i josh dodaje, testirajuci ga “I veoma je sladak.”

Dechko razvuche savrsheni kez preko lica, i dalje, verovatno zbog uzbudjenja, odgovara kratkim porukama:

“Nadam se da cesh stici na vreme.”

I shmekerski, kao neprimetno, pochinje da se okrece po autobusu. Devojka ovim njegovim gestom primecuje uzbudjenje koje struji dechkovim telom i ponovo posezhe za telefonom:

“Stici cu na vreme, samo nemoj biti nestrpljiv.”

Dechko prochitavshi poruka, vrati telefon u dzhep, nestrpljivo chekajuci da se oslobodi bilo koje mesto bilo gde u autobusu, kako bi bar na trenutak smirio noge, jer su kolena polako pochela da klecaju, ipak je svakim trenom bio sve blizhe ‘cilju’. Dve stanice pre odredishta, uhvatio je prazno mesto. Devojka je i dalje mudro promatrala njegov osmeh, shto je kod nje izazvalo zhmarce u telu.

Pozorishte. Stanica na kojoj oboje izlaze. Devojka ustaje prva i odlazi do srednjih vrata. Autobus se zaustavlja. Dechko ustaje i napokon primecuje devojku. Pomalo smushen, krece prema njoj, ali se u tom trenutku vrata otvaraju i devojka izlazi iz autobusa pruzhajuci korak ka oblizhnjoj cvecari chije su joj dekoracije u izlogu josh par dana pre privukle pazhnju i otkachena ideja joj pada na pamet. Posle nekoliko koraka se okrece i vidi dechka kako izgubljeno stoji na stanici gledajuci ka devojci. Devojka vadi telefon i shalje poruku sadrzhaja:

“14:56 je. Kasnicu nekoliko minuta, nadam se da mi necesh zameriti.”

Dechku se vraca samopuzdanje kao i rupice na obrazima i krece ka dogovorenom mestu. Par minuta kasnije nadje se ispred katedrale i uhvati priliku da sedne na jednu od praznih klupica. Nekoliko trenutaka kasnije, baca pogled na telefon da proveri da li mu je devojka pisala. Prazan ekran mu uliva sumnju, ali podizhe pogled i napokon ugleda devojku kako mu prilazi. Ustaje i ne razmishljajuci stavlja ruke u dzhepove. Devojka, prilazeci, sklanja kosu sa lica koju vetar uporno pokushava da rabarushi i iz torbice izvadi interesantan cvet i pruzhi ga dechku:

“Ovo je za tebe.”

Dechko sklanja preostali pramen kose sa devojchinog lica, zadrzhava dlan nekoliko trenutaka na njenom obrazu i uzima cvet:

“Hvala.. I hvala”