Creative Disorder

  Данас ми се стриц вратио из болнице. По мојој процени можда чак и у горем стању него пре. На отпусној листи се налази гомила података о његовим болестима, али се првенствено лечи од цирозе јетре. На неке друге ствари, лекари нису ни обратили пажњу. То ми говори само једно. Чак су и лекари дигли руке од њега.
Он је дигао руке од себе давно, тако да не могу да им замерим. Његово неодговорно понашање и покушај убиства пре првог одласка у болницу, из које је побегао и тиме још више погоршао своје стање, довољно говори о њему.
Не могу да га кривим ни за шта, јер не знам кога бих кривила. То више није иста особа, то није мој стриц. Алкохол га је уништио скроз, а самим тим му је уништио и мозак. Од када га је жена оставила због алкохолизма, потпуно се посветио свом пороку и изгубио своју личност. Постао је неко сасвим други, неко мени непознат. Понекад ме ак и не препознаје. На тренутке се врати прави он, на тренутке када држи своје унуке у наручју. Али то углавном не траје дуго јер веома брзо изгуби живце ако беба заплаче.

Не поносим се и није лепо рећи, али понекад га се плашим. Плашим се његове промене и не знам шта је у стању да уради. Ѕбог свих тих болести и због тога што га је алкохол појео, непријатног је изгледа и људи га често избегавају. Жив је, али као да није..

Нема снаге да пронађе неки покретач у себи, да повуче неку ручицу која би променила све учињено до сад. Иако је много грешио у животу, нико му није окренуо леђа и има огромну подршку око себе. Али он ту подршку не жели и лакше му је да отера све од себе и настави са својим пороком. Његов старији брат, а мој отац је такође алколичар. Његов отац је такође био алкохоличар. Управо због тога бих волела да знам шта га је нагнало да први пут посегне за алкохолом? Имао је живе негативне примере око себе, али је урадио исто. Шта треба имати у глави да почнеш сам себе да уништаваш?

Алкохол не само да промени човека, алкохол га уништи. Једе једну по једну ћелију и на крају завлада телом. Тада алкохол преузима потпуну контролу и човек без алкохола не може да проживи дан. Много ироније има у томе. Страдати од нечега што те је држало у животу је као да ти се живот насмеје у лице за почињене грешке. Изгледа да свако на крају одговара за своје поступке.

Иако је моја породица католички освештена, јуче ме је бака одушевила реченицом да ће и данас да пости јер јој је отац говорио да нико не зна који је ''прави'' Божић.
Слично је рекао и велечасни на поноћној миси уочи католичког Божића. Наиме, поздравио је и захвалио се на доласку њуди друге вероисповести и рекао да датум није битан. Нико не може да зна тачан датум рођења Исуса Христа и да су се Хришћани определили управо за ова два датума.
Али који је смисао да постимо само тај један дан у години? Опште је познато да се људи преждеравају дан уочи Бадњака или славе, а на сам тај датум су велики верници и праве се да посте.
Од кад знам за себе, сећам се да је мајка увек за Бадњак пекла рибу. С тим да је та риба понекад испечена управо на животињској масти. Нисмо имали за другачије. Мајка је увек говорила да ако јој је то једини грех да јој није уопште жао.
Поштујем људе који се придржавају ускршњег, божићног поста или како већ иде. Верујем да ти људи стварно желе да очисте своје тело и свој дух.
Ако гледамо по томе, дешавало ми се много пута да и по недељу дана 'постим' на хлебу и води јер нисам имала за друго. И нисам се бунила. И нисам себе због тога сматрала нешто посебном. Учили су ме да смисао поста није у томе да се суздржавам у храни. По мом изгледу се да закључити да не уживам баш у храни. Значи, пост за мене би се састојао у томе да се сузджавам од слаткиша. Али то баш и нема смисла..
Иако важим за либералну особу, прилично сам свесна шта је добро, а шта лоше у животу и знам то да покажем у пракси. Осим кад је секс у питању. Не верујем да је прошао иједан дан да сам се суздржала од мисли сексуалног садржаја.
Ако гледамо по цркви, имам превише греха иза себе. Али нешто од тога не сматрам грехом уопште. Нисам лоша особа. Могу да саслушам и скренем пажњу људима на ону добру страну. На њима је да ли ће ме послушати или не. Бар се трудим.
Јесам лења за неке ствари, признајем, али се трудим да то надокнадим нечим другим.
Све је ствар перцепције. Све тече. Све се надовезује и све је повезано. Ако обраћамо пажњу на све ситнице, то не би био живот већ мучење.
Јер како моја мајка каже: у умереним количинама ништа ништа није лоше..