S vremena na vreme bacim pogled na telefon..
a znam da necu videti nishta.
Ali svejedno pogledam
chisto radi reda.
I ne razocharam se.
jer ne znam shta da ochekujem..
Samim tim shto ne znam, ni ne opterecujem se time..
To sam nauchila sinoc.
Sinoc sam misli zaokupila mehuricima, danas rechima, slovima..
Ne bojim se.. ne nadam se..
Mogu da utichem na red rechi u rechenici, ali ne mogu da utichem na to shta ce se desiti..
Mada, ne bih ni volela da to mogu.
Tada ne bi postojala nepredvidivost.
Ne bi postajala ishchekivanja. Da li ce se neshto lepo desiti? Shta ce na kraju proizaci iz toga?
Jednostavno ne bi bilo zanimljivo..
