Nek se javi onaj ko nema imaginarnog prijatelja..

Moj imaginarni prijatelj nema ime. Ime bi ga ogranichilo. A on nije ogranichen, on dolazi iz moje mashte. Sama sam ga nacrtala i to mi je najbolji crtezh ikad. Da, mushko je, da se ne bih sluchajno zaljubila u njega, jer je on u svakom pogledu savrshen. Kao i ja. Teshko je biti skroman kad si savrshen..

On je uglavnom aljkav i shljampav, ali kao takav, meni je savrshen. Veoma dobro izgleda uprkos chinjenici da ne ide u teretanu i da se ne kljuka kreatinima. Nosi farmerke sa tregerima. Jako ih voli i jako mu dobro stoji. Nije neshto preterano visok i pomalo lichi na shtrebera, verovatno zbog naochara. Uvek se nadje pri ruci kad mi treba. Kao npr. sada.. Odluchih da necu spavati celu noc. I on je odmah doshao da mi pravi drushtvo. A dok ja ovo pishem, on sedi i bulji u mene. To ne volim i on to zna. Ali chim bacim pogled na njega on pochinje da se glupira i izvodi gluposti. Sa rukama, ochima. Zasmejava me. Volim kad me zasmejava. Voli i on, zato to i radi. Kladio se sa mnom da ne smem da pishem o njemu na blogu. Ovo ce biti prva opklada koju cu ja da dobijem. Malo kasnije ce uchiti sa mnom. I kad zapnem, znam da ce me bodriti i naterati da ne odustajem i da nastavim dalje. Da idem napred. Posle ce me terati da radim sklekove. Zna koliko mi to teshko pada, ali znam da ce me i tad bodriti i govoriti kako ne treba da se zapustim. Kasnije ce me poslati na tushiranje uz rechi “smrdish, marsh pod vodu”. Do tada ce on krishom igrati igrice na lap topu. Znam! Uvek je iskren prema meni i istinu mi saopshti na neki neobichno simpatichan nachin, ali nikad nece priznati svoju strast prema igricama. Neka, neka, ulovicu ga kad tad.

Kad sam nesigurna, uliva mi sigurnost, kad sam tuzhna uvek uspe da mi nemsti osmeh na lice, kad sam umorna masira me.. Jedino ne zna kako da mi pomogne oko nesanice. Ja mislim da zna, ali da ne zheli jer se uglavnom tad druzhimo.

Druzhimo se vec godina, ni on ni ja ne znamo kad smo se upoznali, ne obracamo pazhnju na datume i slichne gluposti. Ponekad ga iznenadim poklonom. I nikad mu se ne zahvaljujem shto je uz mene. Kazhe da to nije potrebno i da zna da ja bez njega ne mogu..

Istina je da ne mogu bez njega.. Niti zhelim.. A i ne moram..