Razmišljajući retrospektivno, zaključila sam da mi je 20. avgust najdepresivniji dan u godini. Ne mogu ceo avgust da okrivim zbog kiše meteora koja izvlači celu stvar, ali složiću se s bratom da je poslednja trećina avgusta veoma nepovoljna za sve.
Zajedno sa slavom moga grada (19.8.) završavaju se sva dešavanja i socijalne aktivnosti. Završavaju se odmori, ljudi se vraćaju sa letovanja, srednjoškolci se posvećuju knjizi kako bi obavili poslednje pripreme za popravni, a studenti ulaze u poslednju fazu štrebanja pred ispitni rok.
Svake godine u krug.
Ovim putem čestitam rođendane svima koji su rodjeni u gore pomenutom periodu.
U mom slucaju zvonce koje označava poslednji krug, javlja se celog leta. Ja sam celo leto kenjkava. Nervozna zbog obaveza na faxu, pretrpana obavezama kod kuće. Počela sam da mrzim leto od prošle godine. Tražim i zavlačim se u mišiju rupu, misleći da će na taj način leto brže proći. Često na pragu depresivnog stanja, tražim pesme koje će me trgnuti, uvek izaberem loše romantične filmove i stalno se vraćam istoj dramskoj seriji nadajući se da će mi uliti nadu da nije sve tako crno.
Svake godine u krug.
Samim tim što se povlačim u sebe, gradeće ogroman zid i gurajući ljude što dalje ispada da sam bahata, bezosećajna i da mi nije stalo ni do čega. Stvara se utisak da radim samo na sebi.. Ustvari, to neću poricati, za razliku od prethodne rečenice.
Svake godine u krug.
Jeste da sam veoma ponosna svojim horoskopskim znakom kao i mesecom i danom svog rodjenja, čini mi se da ja leto period kad se popnem stepenicu više na putu ka odrastanju. Prema tome, nema potrebe pitati me u novembru da li se osećam starije. Previše se ouzbiljim u ovom periodu. Zapravo, leto mi zaista skine osmeh s lica..
I guess misery really does love company..
