Volim kad legnem u krevet posle napornog dana, zazhmurim i pustim da se pred mojim ochima odigra neverovatan bal raznovrsnih boja. Te boje ispisuju shashave rechi i ludachke oblike. Shto bi narod rekao “Da ti pamet stane”, pa mashta krene da slazhe raznobojna slova u vesele rechi sklapajuci smeshne rechenice zbog kojih se kasnije kidam od smeha. Svaki moj text obojan je nekom bojom.

Sve je dobro dok se te rechenice ne pochnu sklapati sa slikama. Ja i moje fotografsko pamcenje i bujna mashta. Mada, ne bunim se, mnogo puta me je moje fotografsko pamcenje izvuklo tokom dosadashnjeg shkolovanja. Dok su se drugi muchili pokushavajuci da nabubaju i potrefe redosled rechi u nekoj idiotski napisanoj rechenici bez mnogo smisla, u mojoj glavi su otkacheni statisti vec uveliko snimali klip o tome shta je pisac hteo da kazhe. Nikad mi nije bio jasan taj nachin pamcenja u slikama, ali nikad se nisam preterano potrudila da saznam o chemu se tu radi.

Mnoge uobichajene i svakodnevne stvari uzimamo zdravo za gotovo. U mnogim sluchajevima se nisamo ni zapitali od chega je sve poteklo. Zbog toga ne cenimo neke svakodnevne rituale koji su nam na neki nachin postali svakidashnja tradicija. Lepo je prisetiti se kako su nastale ili kada smo zapocheli pojedine stvari.

                Kazhu da su pocheci uvek teshki, a da su promene dobre. Zashto onda ljudi ulecu u nove stvari, a i dalje tvrde da se boje promena? Shta je toliko strashno u tome? Shto je strashno promeniti frizuru ili uraditi neku drastichnu promenu na sebi? Emocionalna vezanost? Da li to znachi da sam ja osoba koja se ne vezuje? Nijedna ‘stvar’ mi nije toliko prirasla srcu da se ne mogu odvojiti od nje. Jednostavno bez problema trazhim dalje i bolje. To je ta zmija u meni koja svlachi svoje odelo, ostavi  svoju proshlosti i krece u neshto novo. Mnoga mesta su josh neistrazhena. Mnoge stvari su josh neotkrivene. Zashto rezati krila onima koji zhele da lete?

Nasuprot tome da je svaka promena dobra, javlja se chinjenica da “Sve shto je dobro ne valja menjati”. Onda bi stvarno covek trebao dobro da rzmisli pre svakog nachinjenog koraka. Ali gde je tu onda impulsivnost medju svim tim prorachunima? A od svakog chujemo “Budi spontan”. Gde je spontanost u svemu tome ako o svemu moramo praviti celokupan plan. Ne valja planirati. Ja ne planiram. Planovi se izjalove. Svet je kontradiktoran.

Tema za temom i sve u krug. Shto se mene tiche, ovaj text nikad nece biti zavrshen.

Zazhmurih na tren i ponovo navalishe boje na moje ochi. Zdrav razum predaje strazhu chuvarima noci. Mashta nikad ne spava, mashta je vlast nad mojim snovima.

Mozhda ce ovo biti lepa noc. Obojena posebnom bojom..

Lepo spavajte, blogeri..

 

Znanje je ogranicheno, mashta okruzhuje svet!”