“Prvo sam bila mrachna shkorpijica. Zatim me je zbunjivala sigurnost u sebe kad je u pitanju dotichna osoba. Nakon toga vechiti skeptik i trebalo mi je mnogo vremena da nekog zavolim.”
Tako je pochelo dopisivanje sa jednim besnim liscem. Nisam verovala da me neko chita kao bukvar u kom stoji jedna jedina rechenica “Plashi me shto se ne plashim”, rechenica koja nije govorila nishta, ali je govorila sve.
Sa sledecom izjavom sam se potpuno slozhila “.. Jer na kraju ipak slichnosti pobede, a razlichitosti vremenom postaju veoma iritirajuce..” Videlo se da lisac ima iskustva u zhivotu i da ne govori gluposti. Zato mi se razgovor josh vishe svideo i polako je terao stene koje su mi se do tada sve vishe priblizhavale i uzimale sve vishe prostora. Ironija je bila u tome shto besan lisac dolazi upravo sa tih planina. U dushi prirodnjak, divljak, polarni meda, mrzitelj ljudi, civilizacijskih stereotipa i uopshte svega vezano za ljude. Simpatichan momak, zar ne?
Shta na to da mu odgovori jedna divljakusha koja izbegava velike grupe ljudi, koja svaki trenutak provodi medju cvecem i drvecem? Vuk samotnjak, krvolochna zhivotinja koju ponos vodi i ne dozvoljava joj da prihvati pomoc drugih..
“Nema govora da se takve dve zhivotinje nece sresti, ali bice to kristalno chist susret, prepun sputanih divljih emocija i nagona. Takav miris se daleko oseti..”
Besan lisac se tada izgubio u teshkom, dubokom pogledu krvolochnog vuka jer je shvatio da je vuka vec neko pripitomio..
Ovo je u, kratkim crtama, danashnji razgovor dve opasne shkorpije koji mi je definitivno osvezhio dan i naterao da guram dalje, da ne gubim nadu i da i dalje verujem u sebe i svoje mogucnosti..
"In the fire of her eyes
In the softness of her ruff
Conventions transcended"
