Neverovatno je koliko ljudi i dalje nisu svesni koliko je ova cinjenica vazna. Biti svestan sebe. Svojih mogucnosti, svog talenta, svoje zelje, svoje strasti. Pomalo mi je muka od toga da ljudi koji su mojih godina govore kako ne znaju cime zele da se bave. Da bi otkrio sta je to sto te pomera, moras jbno mrdnuti svoje dupe. Kolektivna lenjost je nesto sto nas je zadesilo na globalnom nivou.

Moj dan se sastoji od 6 do 8 sati spavanja i 16 do 18 sati rada. Da, nemam zivot trenutno, ali to se zove gledanje unapred. Ako ne zapnem sad, kada cu?

Ipak, nije uvek bilo ovako. Taj jedan period u kom nisam znala ni gde cu ni sta cu. Kad te nista ne pomera, ucauris se. Od samih pocetaka, ta neka osoba me je svojim entuzijazmom oko mojih radova gurala napred. Mislim da ni ona ni ja tada nismo bile svesne. Ona verovatno nije svesna ni sad, a meni je postalo jasno kad sam ostala bez te podrske. Ljudi se odalje, sto je normalno, pogotovo ako ih geografija dodatno udalji jedne od druge. Promene su svakodnevne. Promene su dobre. Ali putovanje od trenutka kad izgubis podrsku do trenutka kad sam shvatis koliko vredis i koliko mozes je vrlo vrlo tezak. Pocela sam da letim kad mi je taj kamen pao s ledja. Ambicija se rodila ponovo, strast je pomogla, a samosvesnost obavila svoj posao. Ja mogu mnogo i cekaju me velike stvari.

Jedan od bitnih trenutaka bilo je udaljavanje od svih negativnih ljudi koji su me gusili. Ta vrsta ciscenja je i vise nego pomogla izgradnji ovakvog mindseta. Mnogo suza je bilo potrebno do trenutka kad sam shvatila da ustvari nikog nije briga. Mada ni tad nisu stale. Plakala sam u sred voza, ali je sva sreca bio mrak i prazan voz. Tu se moje kukanje zaustavilo u potpunosti. Jer cemu kukanje u prazno. Nikog nije briga. Tri prilicno jasne reci. I ne, to nije bio tuzan trenutak. To je bio trenutak kad sam shvatila da imam dovoljno energije da promenim svet. Jeste da zvuci preambiciozno, ali ja zaista verujem u to. Nedelja, dva sata posle ponoci. Radila sam ceo dan, radila sam do sad i nastavljam da radim dok mi se kapci ne sklope. Ako mogu ja, moze svako. Ne vidim nikakve izgovore.