Odrasla sam u porodici u kojoj smo svi prilicno mrsavi. Od malih nogu, majka kao zdravstveni radnik, ubacila mi je misao u glavu da debeli ljudi nisu zdravi. Naravno usadila mi je stav da zivot potrebno ziveti zdravo.
Prosle godine upoznah devojku malo mladju od mene, koja je tada imala rekordnih 121kg. Nisam nikad mrzela osobe sa prekomernom tezinom, ali nisam ih razumela. Kako neko to sebi moze da dozvoli. Nase 'druzenje' se zavrsilo pre nego sto je pocelo.
Pre nekoliko meseci smo stupili ponovo u kontakt i prvo sto mi je rekla jeste da je smrsala 28kg. Sama ta informacija me je odusevila, a sledeca me je oborila sa nogu. Ne samo da je krenula da mrsavi, nego je krenula da trenira skoro svaki dan i potpuno ju je obuzeo taj nacin zivota. Sada smo vec imali nesto zajednicko. Krenula sam da je ohrabrujem da nastavi sa treninzima, ubrzo posle toga smrsala je jos 5kg. Pa jos 5. Prolazila sam sa njom svaki trening, svaki obrok, pricali smo o ishrani, o zdravom zivotu.
Ubrzo smo zapocele zajednicki biznis baziran na toj stvari koja nas povezuje. O tome neki drugi put.
Posto je sada na skinutih 40kg, dobila sam ideju da istrcimo zajedno polumaraton. Tako da pocetkom oktobra idemo za Kragujevac i pokusacemo zajedno da predjemo tu prepreku. Tj necemo pokusati, vec uspeti.
Izbegavam da je hvalim, ali izleti mi ponekad. Uglavnom nisam svesna koliko joj znaci moja podrska. Ali znam da daje 120% sebe kada vidi da sumnjam u nju. Cak mi je i priznala da je to motivise. Trenutno je motivise moja sumnja u to da li moze da istrci toliku kilometrazu, iako je ta sumnja ustvari laz. Samo volim kad daje vise od 100% jer znam da moze.
Malo ljudi je upuceno u poduhvat koji planiramo da napravimo i trudim se da tako ostane. Hocu da to svima bude iznenadjenje. Tesko je drzati tako veliku avanturu u tajnosti. Jer jedva cekam da stavi tu medalju oko vrata. To ce biti kruna nakon skoro godinu dana treninga. Visnjica na vrhu torte.
Soooo can't wait!
