Nedavno sam se spremala za odlazak kod nje i celo jutro dok sam se spreamala na Play radiju se vrtela reklama o tome kako je potrebno napisati priču ili postaviti sliku sa voljenom osobom bla bla bla i dobiješ karte za Exit.
U tih nekoliko minuta dok sam peglala kosu, u glavu mi se odvrtela ova priča:
Njena prva poseta Novom Sadu oboležena je upravo posetom Exit festivala 2008. godine. Dok sam ja fakultet u istoimenom gradu upisala 2009. i od naredne godine sam stalni posetilac istoimenog festivala. Nije bilo nikakve šanse da sretnemo tad.
Njena druga poseta Novom Sadu desila se pre nekoliko meseci. Tada se ona zaljubila u grad, a ja sam se zaljubila u nju.
Ne znam da li će nam ljubav uopšste ostati do Exit festivala, ali obe smo karte obezbedile još u decembru. Ne treba nam ni romantična večera na VIP terasi, ali Elie Golding ćemo sigurno slušati sa pivom u ruci i zaljubljenim pogledima u očima.
Nije mi stalo ni do kakvih nagrada, ali zapisah ovo iz razloga da će možda neko izdvojiti nekoliko minuta da pročita početak naše priče i slatko se ismeje mojoj nenormalnoj zaljubljenosti.
