Danas je Vladanov rodjendan. Vladan je moj najbolji drug. Bar mislim da je tako..
Upoznali smo se u prvom razredu osnovne shkole i koliko god se prisecali kako se to desilo, nikad nismo uspeli da otkrijemo. Prva sliku koju imam pred ochima o njemu je ispred osnovne shkole. Krenula sam kuci, a on je vikao moje ime iz pozadine. Vikao mi je da ga sachekam. Bilo mi je chudno zashto ide kuci putem kojim ja idem, ali onda mi je objasnio da se preselio. Preselio se u moj komshiluk. Od tada smo zajedno prelazili put od kuce do shkole. I od shkole do kuce. Ponekad smo delili shkolsku klupu. Od petog razreda smo uvek sedeli zajedno na engleskom kako bi mi pomagao oko toga. Believe it or not, engleski mi bash nije dobro ishao iako sam imala chistu peticu iz tog predmeta. U prvim varanjim na kontrolnom, on je umeshao svoje prste..
Tad smo bili klinci, svaki dan smo provodili zajedno. Donekle su nas zanimale slichne stvari. Nismo razmishljali o buducnosti. Nismo razmishljali uopshte. On je bio moj najbolji drug. Ja njemu najbolja drugarica.
Shvatila sam da mi fali tek kada smo krenuli u srednju. Vishe nismo bili u istom razredu. Vishe nismo bili u istoj shkoli. Bilo je chudno, dugachije ici i vracati se iz shkole sa drugom osobom. Kao da sam ushla u neki drugi svet. Jednom prilikom proshli su dani, nedelje, pa chak i meseci, a da se nismo videli. To je bila ta prokleta prva godina srednje shkole. Konachno smo se sreli na ulici i tada je druzhenje ponovo pochelo. Skoro punih godinu dana nismo bili u kontaktu, a onda smo nastavili kao da se nishta nije desilo. Kao da se nismo videli jedean jedini dan. Sve je bilo savrsheno normalo.
Usledio je moj 16. rodjendan. Nisam ga slavila jer je 5 dana pre toga moj ujak poginuo i mama jednostavno nije bila sposobna za to. Ipak, Vladan se pojavio taj dan sa kesom punom gumenih bombona. Nisam mogla ni izbrojati koliko ih je bilo. Znao je da ih totalno obozhavam..
Preostale tri godine srednje shkole nalazili smo se subotom i shetali. Svake subote morali smo da isprichamo jedno drugom shta se izdeshavalo protekle nedelje. Ni on, ni ja nismo neshto previshe emocionalne osobe i na taj nachin je nash odnos savrsheno funkcionisao.
Trebalo bi mi mnogo, mnogo ovakvih stranica da nabrojim shta je sve uradio za mene. Mnoge situacije smo proshli zajedno. Mnoge probleme reshili u ovih 12 godina. Mnogo toga se izdeshavalo. Mnogo toga je iza nas.. Ispred nas je polazak na fax. Neki bi rekli das mo odrsli. Ali ja ne smatram da je tako.. Kad pogledam u nazad, vreme je proletelo. Kazhu da je tako u dobrom drushtvu..
Danas je Vladan napunio 19 godina, a ja se nisam ni udostjila da mu chestitam rodjendan. Ne ponosim se time. Naprotiv..
Hey, bro’.. Srecan rodjendan..
