Moja najveća misija u životu jeste da saznam kako sve(t) funkcioniše. To je ono što me pokreće da ujutro ustanem iz kreveta. Informacije izvlačim iz nekoliko izvora. Knjige na prvo mesto. I ovim putem zahvaljujem na postojanju interneta i na tome da je mnogo knjiga moguće skinuti za džabe. Drugi izvori su podkastovi i youtube. Tj u suštini, ve je to isti izvor. INTERNET.

    Iako je potrebno razdvojiti bullshit od pravih istinitih stvari, kada ste u tome toliko dugo koliko sam ja, nemate uopšte problem s tim.

Ono što me je ceo život mučilo, a nisam ni bila svesna da me to muči, jeste kako funkcioniše novac. Finansijsko polje. Otkrila sam nekoliko stvari. Sa što više novca raspolažete - imate veću odgovornost. Više izlaženja iz one komfora, više posla, više odgovornosti, više vrednosti. Kad su u pitanju veće količine novca, igra se menja u potpunosti. Otvaraju se neka polja za koja niste ni znali da postoje. Ono što je problem u Srbiji, jeste to što se ovde ne vrti mnogo novca. Školovanje nije skupo, plate su male, stanovi su jeftini, namirnice su jeftine itd. Samim tim, mala količina novca se vrti. Zašto je to loše? Zato to ubija duh u nama. Ne postajemo dovoljno gladni, ne dobijamo želju da se borimo jače. NE KORISTIMO SAV KAPACITET KOJI POSEDUJEMO.

U prilog tome ispričaću kratku priču: Učitelji učenik posećuju kolibu na vrhu planine u kojoj vrlo skromno živi jedna porodica. Sve je prljavo, sve je male, nose staru odeću. Učenik automatski počinje da osuđuje njihov način života, u čemu ga učitelj prekida. Hajde prvo da vidimo o čemu se ovde rade. Nakon što su ušli u kolibu i pitali porodicu zašto žive tako jadno, dobili su odgovor da ne žive uopšte jadno. Imaju kravu od koje dobijaju mleko da se prehrane, a što pretekne mleka u susednom selu trampe za drugu hranu. Pri izlasku iz kolibe, učitelj govori učeniku da gurne kravu u provaliju. Učenik u trenutku odbije to da uradi, ali na kraju je morao da posluša učitelja. Mnogo godina nakon toga, učenik se vratio u selo da vidi da li je porodica i dalje živa. Na mestu kolibe, pronalazi farmu i u ragovoru sa vlasnikom farme shvata da je to isti čovek kojem je pre mnogo godina uginula krava. Nakon što su ostali bez jedinog izvora hrane i prihoda, čovek je počeo da obrađuje zemljište oko kolibe, sabi biljke i uzgaja pamuk. Posao se širio i sada poseduje farmu. Ništa od toga se ne bi desilo, da krava tada nije uginula.

U Americi je sasvim drugačija priča. Školovanje je skupo, zdravstvena nega je skupa, samim tim su velike plate, uz šta idu velike takse, ali i visoke cene usluga i namirnica. Jednostavno - vrti se mnogo više novca. Veći je standard.

Ljudi u Americi se rađaju sa dugovima. Kada dođete na svet, vaši roditelji već duguju određenu količinu novca za kuću u  kojoj živite, a kada dođe fakultet, dobijate svoje lične dugove koji mogu da iznose i preko 100 hiljada dolara. Radite da otplatite dugove, nakon toga ulazite u dugove kada kupujete kuću, automobil, dođu i deca, i opet sve u krug. Začarani krug. Jedini način da se ovaj krug razbije, jeste da ljudi prihvate način života na koji smo mi ovde navikli. Dakle, ne trošiti novac na fensi stvari i štedeti. Ovde smo jako dobro naučili šta znači štednja.

Da bi se istekao među konkurencijom, kojim god poslom da se baviš, moraš u tome biti najbolji. Da bi u tome bio najbolji, za druge stvari moraš da uposliš druge ljude. Koji su u tom poslu najbolji. Multitasking izumire.  Jednostavno - svi zavisimo jedni od drugih i vraćamo se konceptu zajednica. Pitanje je samo kojoj zajednici se prikloniti. Ono što se sada dešava jeste da je Kina godinu dana ispred svih na polju razvoja tehnologije. I do 2030 godine bi prestigla Američku ekonomiju. Kao posledicu toga - vidimo šta? Kako Amerika lupa blokadu kineskim firmama (HUAWEI). Iz kog razloga se to dešava? u AMerici su veći standardi nego u ostatku sveta. Ostatak sveta će radije kupovati kineske proizvode jer su jeftiniji što AMerici ne ide u prilog. Amerika ne može da spusti cenu svojih proizvoda jer kako bi se onda održao standard koji opisah gore?

U Americi ako želiš dobro plaćen posao - prvo ti moraš da daš određenu količinu novca državi, da bi ti ona dala priliku da zaradiš taj novac. U suprotnom - posao ne možeš da dobiješ. Naši žiuvoti funkcionišu tako da smo srećni kada rešimo neki problem. Potrebni su nam izazovi da bismo bili srećni. Izazovi dovode do toga da stvaramo nove stvari i razvijamo se. Zagrizi veći komad nego što možeš da sažvaćeš i usput pronađi način da ga sažvaćeš. Drugačije ne možeš da napreduješ. Ono što je problem u Srbiji jeste da mi nismo naučeni da nam je potreban napredak. Uljuljkani smo zadovoljni prosečnim palatama radeći za druge ljude. Mozak nema izazove, ne pale se lampice i jednostavno odumiremo pre nego što nam zaista dođe kraj.